Široka legalizacija proizvodnje kanabisa za komercijalnu i medicinsku primenu bila bi od ogromne koristi za našu ekonomiju, naše zdravlje i naš okolinu.Često se kaže da u ratu najpre strada istina. Nigde se to ne može videti bolje nego u takozvanom ratu protiv "droga".



Počevši sa histeričnom medijskom kampanjom Hearst Presse o "ludilu od džointa" početkom 1930-ih, slika kanabisa (Cannabis sativa) ili konoplje preobrazila se iz vredne kulture za vlakna i važnog izvora ulja i leka u "poganu vražju travu sa korenjem u paklu". Bilo namerno ili slučajno, suzbijanje kanabisa popločalo je put dramatičnom preobraženju svetske ekonomije. 


Do potkraj 19. veka svet je pokretao sistem koji se temeljio na ugljenim hidratima, u kojem su se sva vlakna, goriva i lekovi za zadovoljenje ljudskih potreba proizvodili fotosintezom, a Sunčeva energija se koristila za kombinovanje ugljen-dioksida i vode u celulozu, osnovni gradivni materijal prirodnog sveta. Tokom 20. veka veliki deo tih ugljenih hidrata zamenili su ugljovodonici koji se dobijaju ekstraktivnim industrijama uglja i nafte. Umesto konopljinih prirodnih vlakana došla su petrohemijska vlakna. Najlon, poliester i drugi sintetički materijali proizvodili su se u golemim količinama i promovisali agresivnim reklamama. Umesto papirnih vrećica i kutija stigle su sveprisutne plastične kese. Milijarde tih toksičnih, nerazgradivih predmeta proizvedene su kako bi bile upotrebljene samo jednom i odbačene da bi onda pronašle put do potoka i reka, i sa vremenom se stopile u goleme potopljene otoke smeća u Tihom okeanu i drugim okeanima, oslobađajući u morski i ljudski ekosistem toksičnu tempiranu bombu hemikalija koje narušavaju hormone. 


Umesto da se papir proizvodi iz jednogodišnjih kultura za vlakna, goleme površine drevnih šuma ruše se i pretvaraju u piljevinu, pa zatim kuvaju sa hlorom i drugim opasnim hemikalijama kako bi se dobio inferioran proizvod u poređenju sa onim što zamenjuje. Uništavanje i zagađivanje prirodnog sveta nije jedini štetan efekat suzbijanja kanabisa. Opet, bilo namerno ili slučajno, zakoni koji su prihvaćeni kako bi se nametnula zabrana poslužili su kao šablon za uspostavljanje represivne policijske države sa sve većim ograničavanjem sloboda pojedinaca. Pod maskom sprečavanja šteta od "pošasti droga", stanovništvo je podvrgnuto prisluškivanju telefona i drugim metodama nadzora, nametljivim i često nasilnim policijskim racijama i rasponu metoda hemijskog nadzora, uključujući nametnuto testiranje kose, urina i pljuvačke. 


Većinu trenutne zatvorske populacije čine nenasilni prekršioci zakona o drogama, posebno u Sjedinjenim Državama gde je privatizacija zatvora stvorila represivnu ali vrlo profitabilnu industriju za korporaciju Vackenhut i druge igrače u zatvorskoj industriji. Štetne posledice zabrane nisu ograničene na pojedince nego se osećaju širom geopolitičke sfere. Budući da se velik deo kanabisa i drugih droga biljnog porekla uzgaja u zemljama Trećeg sveta, politička intervencija pod maskom prekida snabdevanja drogom koristila se i još se koristi u političke svrhe kao izgovor za vojno delovanje. Invazija na Panamu i politička previranja u Avganistanu, Meksiku i Kolumbiji, da spomenemo tek neke zemlje, rezultat su militarizacije rata protiv droga. Uprkos velikoj količini dokaza za umešanost američke vojske u krijumčarenje droge na veliko, uključujući unos tona i tona kokaina iz Južne Amerike u SAD radi finansiranja tajnih aktivnosti, borci rata protiv droga i dalje se smatraju moralno uzvišenom stranom. 



Međutim, zbog neumornih napora hiljada aktivista za konoplju širom sveta odnos prema njoj polako počinje da se menja.Konoplja se sada može legalno uzgajati u većini zemalja, iako Sjedinjene Države ostaju važan izuzetak. Dok su industrije konoplje i dalje mali igrač na svetskoj sceni, njihova veličina i opseg proizvoda postojano rastu zbog sve bolje prihvaćenosti koncepta industrijske poljoprivrede. Kako bi poticala stvarnu održivost, industrijska poljoprivreda nastoji koristiti jednogodišnje kulture kao polaznu tačku za fabričku proizvodnju, zamenjujući mineralne sirovine kao što su gvozdena ruda i ugalj. 


Ali, mogu li konoplja i druge birane kulture stvarno uticati na preteću ekološku katastrofu?


Zamislite svoju zemlju jednu generaciju u budućnosti, nakon prihvatanja zakona po kojem bi sva industrijska proizvodnja morala biti potpuno neotrovna, biorazgradiva i održiva. U tom svetu automobili i mnoge druge stvari sada se proizvode od bioplastike koja se dobija od konoplje. Taj materijal nije nov. Razvio ga je 1941. Henri Ford, izradivši karoseriju koja je bila šest puta lakša od čelične, a imala je deset puta veću otpornost na sudare. Dokumentarne snimke o tom izvanrednom postignuću mogu se naći na internetu. Buduće generacije nikada neće znati šta je zapravo radio autolimar, a osiguravajuća industrija znatno će se smanjiti. Možda će, u tom svetu budućnosti, oni koji su odgovorni za suzbijanje takve dragocene zelene tehnologije konačno biti kažnjeni. 


• Papir i tekstil 


Australija godišnje zaradi oko $ 400,000,000 prodajući mleveno drvo dobijeno sečom prašuma, ali uveze gotove papirne proizvode u vrednosti od 1, 4 milijarde dolara.U svetu budućnosti upotreba stabala i hlora u proizvodnji papira samo je daleka uspomena. Moderne fabrike za proizvodnju bezdrvnog papira rade okružene zelenim poljima konoplje. Milijarde dolara ušteđene na uvozu investiraju se u velike programe ponovnog pošumljavanja, stabilizacije erozije i olakšanja povratka biološke raznolikosti. Sintetička vlakna odavno su nestala, a zamenili su ih prirodni tekstili koji dišu, proizvedeni od konoplje, ramije i bambusa. 


• Gradnja i konstrukcija 


Konopljinim beton (hempcrete) građevinski je materijal koji se proizvodi od usitnjenih unutrašnjih vlakana stabljike konoplje. Pomešana sa krečom i drugim dodacima, ona stvaraju celulozni cement koji je lakši od konvencionalnih materijala, ali s poboljšanim svojstvima toplotne i zvučne izolacije. Taj materijal otporan je na vatru i u potpunosti otporan na termite. Konopljin beton doneo je revoluciju u izgradnju kuća u budućnosti. Stvrdnjava se poput betona, ali može se rezati poput drvenih greda. Svaka neželjena građevina može se jednostavno samleti i ubaciti u novu smesu. Može se razviti organskiji stil gradnje, jer je sada jednostavno preuređivati raspored unutrašnjih zidova i unositi bilo koje druge izmene u dom radi prilagođavanja promenljivim potrebama porodice.


U nekim evropskim zemljama gotovo polovinu svih domova izgradili su vlasnici.Osim toga, konopljin beton dramatično smanjuje troškove stanova pojednostavljujući gradnju: na primer, krov izliven od konopljinog betona ojačan bambusom može zameniti krov s crepovima. Takav krov imaće bolju toplotnu i zvučnu izolaciju od crepova, biće otporan na grad i uveliko će smanjiti rizik od požara. Osim njegovih direktnih prednosti u gradnji, konopljin beton vrlo je delotvoran u vezivanju ugljen-dioksida. Biološko vezivanje proces je kojim biljke uzimaju ugljen dioksid i vodu i koriste Sunčevu svjetlost za sintetizovanje glukoze, a zatim celuloze. Ako se celuloza koristi u dugotrajnim građevinama onda se atmosferski ugljen dioksid praktično uklanja ili "veže", poboljšavajući zdravlje klime na Zemlji.


Prosečna australijska porodica proizvede oko 10 tona ugljen-dioksida svake godine. Jedan hektar konoplje može vezati do 20 tona ugljen-dioksida godišnje. Prosečna kuća od konopljinog betona vezala bi oko 40 tona. Kad se izgradi kuća od konopljinog betona ne uštedi se samo taj direktan ugljen dioksid. Korišćenjem cigala, crepova i druge pečene keramike tokom njihove proizvodnje stvaraju se velike količine ugljen-dioksida. Prosečna kuća od cigala stvori do 500 tona ugljen-dioksida tokom čitave svoje izgradnje, pa na stanogradnju otpada velik postotak domaće proizvodnje ugljen dioksida neke zemlje.


Masovna promena metoda gradnje olakšala bi naše ispunjavanje, ili još bolje, premašivanje ciljeva kao što su nivoi prema protokolu iz Kjota. Zlobni "proroci" mogu tvrditi da bi poštovanje Protokola štetilo ekonomiji, ali masovni prelaz na papirnu, tekstilnu i građevinsku industriju baziranu na konoplji pružio bi ogroman ekonomski podsticaj, stvarajući kvalitetne prilike za zapošljavanje i izvoz - za razliku od kratkovidih strategija podsticaja usmerenih na potrošače koje se trenutno primenjuju. 



SEME KONOPLjE U ZDRAVLjU I MEDICINI


Na području zdravlja i medicine primena konoplje mogla bi dovesti do dramatičnih poboljšanja u društvu. Seme konoplje je jedan od najbogatijih izvora ALA (alfa-linolenske kiseline), biljnog oblika esencijalne masne kiseline omega-3. ALA ima strukturu od 18 ugljenikovih atoma koja se u telu produžuje u lanac od 22 ugljenična atoma radi sinteze DHA (dekosaheksaenske kiseline) i EPA (eikosapentaensku kiseline). U tom obliku omega-3 ugrađuju se u mozak, stvarajući ključan deo neuronske membrane. Omega-3 iz morskih izvora javlja se kao DHA i EPA, a uzimanje omega -3 u tom obliku zaobilazi potrebu za pretvaranjem.


Međutim, ALA i sama ima blagotvornih efekata, dok korišćenje omega-3 iz morskih izvora predstavlja ozbiljno opterećenje za vodenu sredinu. Osim toga, omega-3 veoma je reaktivan molekul, pa ih oštri industrijski uslovi koji se koriste pri ekstrakciji i uklanjanju mirisa ulja ostavljaju sa suboptimalnom aktivnošću i merljivim nivoima zagađenja, uključujući živu i poliklorirani bifenile (PCB-i) koje je moguće naći u brojnim uzorcima proizvoda na tržištu. 


Srećom, većina ljudi lako može pretvarati ALA u DHA i EPA u dovoljnim količinama za optimalan razvoj mozga. Dobro je što dve grupe sa pojačanim potrebama za DHA i EPA - trudnice i mala deca - posebno delotvorno obavljaju tu konverziju. Rad enzima odgovornih za konverziju može biti usporen ako postoji višak zasićenih masnih kiselina, zato za optimalne rezultate treba smanjiti njihovu količinu u ishrani. 


Postoje dve vrste esencijalnih masnih kiselina: omega-3 i omega-6. Zovemo ih "esencijalne" zato što ih telo ne može sintetisati, zbog čega ih je potrebno dobijati iz hrane. Za optimalno zdravlje idealan odnos između unosa omega-3 i omega-6 bio bi jedan deo omega-3 na svaka tri dela omega-6 (1:3). Industrijalizacija zapadnjačke ishrane i konzumiranje repičinog i drugih inferiornih ulja iz masovne proizvodnje - koja u svakom slučaju imaju nizak udeo omega-3 - imali su kritičan učinak ozbiljnog smanjenja unosa omega-3 uz istovremeno dramatično povećanje unosa omega-6. Telo održava homeostazu kroz dinamičnu ravnotežu između suprotstavljenih sila; na primer, skeletno-mišićni sistem balansira suprotne mišiće za pregibanje i opružanje radi održanja položaja tela.


Biohemijski, telo održava svoju unutrašnju homeostazu osetljivim balansiranjem proupalnih i protiv upalnih učinaka. Telo mora biti u stanju da pokrene delotvornu upalnu reakciju kako bi odbilo napad mikroorganizama i kao pomoć kod zarastanja rana, ali potom mora biti u stanju da ograniči tu upalu kako bi sprečilo neželjene kolateralne štete na okolnim tkivima. Uopšteno govoreći, omega-6 masne kiseline i njihovi derivati deluju proupalno, dok omega-3 stvaraju medijatore koji obuzdavaju upalnu reakciju. Uz prevazilaženje omega-6 i nedostatak omega-3 telo je u trajnom stanju suvišne upale.


Oslobađanje upalnih citokina pokreće proces oštećivanja tkiva koji se, potraje li proces dovoljno dugo, manifestuje kao bolest poput bolesti krvnih sudova, gubitka vida i demencije. Kada su zahvaćeni zglobovi sinovijalni razvija se osteoartritis, uzrokujući jake bolove i patnje velikom procentu stanovništva.Poput vitezova u sjajnom oklopu, farmaceutske korporacije ponudile su svoj odgovor: nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSPUL). Te hemikalije temelje se na aspirinu, ali su modifikovane tako da imaju brži učinak, bolja analgetska svojstva ili neku drugu karakteristiku koja njihovom proizvodu daje tržišno poželjnu prednost nad konkurencijom. NSPUL je stvorio industriju sa godišnjim prihodima od više milijardi dolara, uprkos činjenici da je odgovoran za smrt stotina hiljada ljudi na svetskom nivou.


Kao neočekivana dodatna prednost za korporacije, najčešća nuspojava NSPUL-a je nadraženost želuca što često vodi do čira. Milijardama od NSPUL -a dodate su milijarde dolara od prodaje antacida poput Zantac-om, a u novije vreme, inhibitora protonske pumpe. Uza sve te skupe lekove napredovanje bolesti tek se neznatno uspori, a nesretnom pacijentu na kraju je potrebna složena operacija radi osposobljavanja oštećenog zgloba.


Da li je bilo šta od toga zaista nužno? Ljude koji nastoje održavati povoljnu ravnotežu omega-3 i omega-6 masnih kiselina i ujedno čuvaju svoja tela od oksidativnog stresa redovnim unosom prirodnih antioksidanata biljnog porekla uopšteno ne muče osteoartritis ili druge degenerativne bolesti. Takođe, retko imaju problema sa krvnim pritiskom i nemaju potrebu za antidepresivima - dvema grupama lekova koje donose velike prihode farmaceutskim kompanijama. 


Čini se da je savremena farmaceutska industrija čvrsto odlučila da sledi put tretiranja stanovništva lekovima zbog stanja koja često prvobitno uzrokuju njihove sestrinske kompanije iz prehrambene industrije. Tokom proteklog veka šećerna trska je od retke luksuzne namirnice postala strahovito prekonzumirana opasnost po zdravlje. Kad se u velikim količinama dodaje u bezalkoholna pića i većinu prerađenih namirnica u sedelačkom telu uzrokuje nagle promene nivoa šećera u krvi sa poremećajima raspoloženja i raširenim oksidativnim stresom, budući da se višak glukoze veže za hemoglobin i tkiva, ili se transportuje u masne naslage, gde povećava obim struka. Epidemija dijabetesa tipa 2 nastavlja se nesmanjenom snagom, dok ključni krivci poput McDonalds-a koriste gurue za odnose s javnošću kako bi se preobrazili u restorane zdrave hrane i dalje prodajući istu toksičnu masu zasićenih i trans-masti i šećera koju nazivaju hranom.


Poremećaj ishrane vodi do poremećaja u hemiji krvi, posebno u profilu lipida, s povišenjem nivoa lipoproteina niske gustine i ukupnog holesterola. Na osnovu patoloških studija koje su otkrile holesterol u ateroma koji začepljuju arterije medicinski i farmaceutski establišment smislili su kolesterolsku teoriju srčanih bolesti, tvrdeći da se visoki nivoi serumskog holesterola lepe za zidove arterija time uzrokujući bolest. S holesterolom kao baukom broj jedan farmaceutska industrija tada je zastrašenoj javnosti predstavila magične metke - statinske lekove - koji sigurno leče sve njihove probleme. Ti lekovi uzrokuju ozbiljne nuspojave ali, uprkos tome, statini su narasli u industriju vrednu milijarde dolara.


Ipak, u teoriji o holesterolu ima mnogo nedostataka, a opažene činjenice mogu se bolje opisati ako oksidativni stres posmatramo kao ključni pokretački događaj u stvaranju ateroma. Oksidativni stres rezultat je delovanja kiseonikovih slobodnih radikala. Slobodni radikali su molekuli nestabilne sa neuravnoteženim elektronskim oblicima koje mogu oštetiti svako tkivo sa kojim dođu u dodir. Ti slobodni radikali neizbežan su rezultat biohemijskog disanja. Međutim, oksidativni stres dramatično se povećava izlaganjem otrovnim hemikalijama, aditivima, isparenjima i elektromagnetnom zračenju. Poput iskrica koje lete iz logorske vatre, slobodni radikali mogu izazvati štetu na tkivima u kojima se nađu ako se ne ugase.


U svom zdravom stanju telo je opremljeno impresivnim endogenim antioksidacijskim sistemom, a egzogeni antioksidanti u obilnim količinama se nalaze u voću i bobicama sazrelih na stablu i lozi, kao i u povrću. Prema teoriji o oksidativnom stresu, bolest nastaje iz upalne reakcije koja se javlja oko mesta oksidativne štete. Kad se ateromski plak podvrgne pažljivom biohemijskoj analizi otkriva se da je holesterol u plaku, koji gutaju imunološke stanice poznate kao penasti makrofaga, zapravo užegao. Užeglost je stanje ulja koje je bilo podvrgnuto oksidativnom stresu od izlaganja suvišnoj svetlosti, toploti ili hemikalijama, uz nedovoljnu količinu zaštitnih antioksidanata. Užeglost ulja, a ne holesterol sam po sebi, ono je što pokreće upalnu reakciju koja uzrokuje plak. Odgovarajući tretman trebao bi rešavati pitanje oksidacije umesto što veštački manipuliše nivoom holesterola. Osim toga, oksidativni stres na membrani trombocita čini ih previše "lepljivim", stvarajući preduslov za probleme sa venama, bilo da se radi o srčanom udaru, moždanom udaru ili ishemiji ekstremiteta.


Dok pojedinci ili grupe zbog određenih genetskih karakteristika mogu biti osetljivi na oksidativni stres na određenom mestu ili tkivu, temeljna patologija ostaje oksidativni stres. Bez temeljnih promena ishrane i načina života zdravlje stanovništva nastaviće se pogoršavati. Ljudi će postajati žrtve raznih hroničnih degenerativnih bolesti sve dok društvo više ne bude u stanju da snosi troškove potrebne zdravstvene nege. Trenutna neuravnotežena, devitalizirana, demineralizovana i uopšteno manjkava nacionalna ishrana dovela je do toga da stanja koja se mogu sprečiti zajednici nanose teške socijalne i ekonomske gubitke. Procenjuje se da do 90 posto australijske školske dece ne dobija optimalne količine omega-3, pa se može očekivati da će to uticati na razvoj mozga i intelektualne funkcije.


Idealan unos omega-3 takođe je potreban za optimalno funkcionisanje imunog sistema. Nedostaci se mogu manifestovati kao alergije, autoimune bolesti i drugi izrazi imunološke disfunkcije. Konopljino seme nudi jedinstvenu kombinaciju važnih hranljivih materija, uključujući uravnotežen odnos omega-3 i omega-6, te impresivan raspon vitamina i minerala. Konopljino seme ima posebno visok nivo vitamina E, snažnog antioksidanta koji štiti omega-3 od užeglosti. Vitamin E, koji tako često nedostaje u ishrani prerađenim namirnicama, od presudne je važnosti za zdravlje žila zbog toga što održava elastičnost zidova krvnih sudova. Belančevine u konoplji uravnotežene su i lako se apsorbuju. 



POLITIKA NAMIRNICA OD KONOPLjE


Australija je jedina zemlja na planeti koja još uvek ima ograničenja na reklamiranje prehrambenih primena konopljinog semena. Dozvoljeno je koristiti proizvod na koži, ali ne i kao hranu - poput putera od konopljinog semena, sladoleda i hranljivih pločica. (To je slična situacija kao sa sirovim mlekom, gde su preterano vredni regulatori ograničili proizvode na osnovu loše nauke, sopstvenog ekonomskog interesa i političke pristrasnosti.) Seme konoplje trenutno nije registrovano kao hrana za ljude u Australiji. God 2002. podnesen je zahtev za uvrštenje namirnica od konoplje, ali je odbačen nakon političke intervencije prethodne konzervativne vlade. God 2009. Kancelarija za prehrambene standarde Australije i Novog Zelanda prihvatio je zahtev za izmenu pravilnika, no odluka o tom zahtevu još nije objavljena. 


Međutim, u našem svetu budućnosti stvari se odvijaju uz manje neprilika. Zakon prema kojem svi proizvodi moraju biti potpuno netoksični doneo je kraj industrije Junk-Food-a. Nakon samo nekoliko godina ishrane širokim spektrom namirnica na bazi konoplje i prihvatanja drugih zdravih navika kod stanovništva se beleži napredak. Sa suzbijanjem epidemije dijabetesa dolazi do velikih ušteda na polju zdravstvene zaštite. Višak se troši na širenje mreža biciklističkih staza po gradovima i druge sadržaje koji doprinose javnom zdravlju. Poboljšava se zdravlje majki i beba, a dolazi i do smanjenja trenutno alarmantno visokih nivoa astme kod dece. 


Optimalna ishrana donosi brojne prednosti. Poput vatre koja se rasplamsala umesto da tinja i dimi, metabolizam postaje delotvorniji u pretvaranju hrane u energiju. Mentalna i telesna krepkost stanovništva povećavaju se te ulazimo u renesansu učenja i kreativnosti. Oslobođen okova toksičnosti Junk-Food-a, ljudski um slobodan je istraživati nove načine interakcije i rešavanja dotad nerešivih problema, pa započinje nova era mira i prosperiteta. 


Ali koliko je verovatno da ćemo doživeti prihvatanje zakona usmerenih na obezbeđivanje zdravlja i prosperiteta Zemlje i svih ljudi na njoj?


Čini se da trenutni ekonomski i politički sistem kontroliše korumpirana klika sa moralnim integritetom gmizavaca. U svetu koji vapi za zadovoljenjem osnovnih potreba za hranom , čistom vodom i krovom nad glavom, preko 70% svetskih naučnika radi za vojsku. Uz finansijske stresove koje nameće trenutna ekonomska situacija većina ljudi svo svoje vreme troši samo na prehranjivanje, odevanje, osiguranje smeštaja i obrazovanja svojih porodica. Imati vremena i energije za konstruktivno uključivanje u politički proces luksuz je koji si malobrojni mogu da priušte i, uz fokusiranje medija na jedno nebitno pitanje za drugim, on je postao verzija hleba i igara iz 21. veka.


Interpretacija da su sve biljke i životinje stvorene kako bi ih čovek koristio učvrstila je poruku o odvojenosti i popločala put nemilosrdnoj eksploataciji prirodnog sveta koja je sada zlokobna pretnja celoj biosferi. Masovna industrijska upotreba konoplje i drugih kultura za dobijanje vlakana može rešiti brojne svetske ekološke probleme, istovremeno donoseći značajne ekonomske koristi. Upotreba namirnica od konoplje može izlečiti i revitalizovati stanovništvo . Ali može li se neman pohlepnog kapitalizma, s njenom indoktrinacijom u bezumni konzumerizam, savladati na vreme da se spasi ono malo dragocenih ostataka prirodnog sveta pre nego i oni nestanu? Za to je potrebna potpuna revolucija. Nikakvo prilagođavanje, dopunjavanje ili druge izmene sadašnjeg ekonomskog sistema ne mogu nas ni početi približavati rešenju. Polazna tačka za taj proces mora biti revolucija u odnosu čovečanstva prema prirodnom svetu. Tada bismo mogli imati izgleda da prihvatimo taj presudan zakon kojim bi se zabranili proizvodi koji nisu potpuno sigurni i netoksični, umesto nastavka sadašnje situacije u kojoj se rešenje zabranjuje. 



Dr Andrej Katelaris



O AUTORU

Dr Andrej Katelaris diplomirao je sa bakalaureata iz medicine na Univerzitetu u Sidneju 1985., a doktorat je primio 1992. na Univerzitetu u New South Vales-u, odbranivši disertaciju iz imunopatologije. Ima preko 20 godina iskustva u bolničkoj medicini te hirurškoj i forenzičkoj patologiji. 

Dr Katelaris počeo se baviti industrijskom konopljom tokom 1980-ih, sa istraživanjima usmerenim na očuvanje australijskih prirodnih šuma. Otkrio je potisnutu istoriju industrijske konoplje i počeo se povezivati sa aktivistima za konoplju iz celoga sveta. God 1988. dr Katelaris je posetio Univerzitet Vageningen u Holandiji, gde je saznao za napredak u proizvodnji bezdrvnog papira. Posetio je i proizvođače konoplje u Francuskoj. Po svom povratku zajedno sa drugim aktivistima započeo je kampanju za podršku konoplji u Australiji. Udružio se s režiserkom dokumentarnih filmova Barbarom Chobocki i snimio "Billion Dollar Crop" (Kultura od milijardu dolara), prvo široko prikazivano televizijsko razotkrivanje zabrane kanabisa, koje je podstaklo značajnu podršku javnosti. 


Kao rezultat toga uspostavljen je sistem dozvola za istraživanja, čime su omogućeni agronomski eksperimenti sa konopljom. Testirana su razna mesta za uzgoj i stečena su iskustva, npr, u povećanju prinosa vlakana kroz manipulisanje mestima sadnje na različitim geografskim širinama. U saradnji sa Univerzitetom Southern Cross (Lismore, NSW Campus), dr Katelaris je dobio dozvolu za uzgoj konoplje bogate THC -om za Fitohemijske analize i testiranje stabilnosti ekstrakata, u sklopu priprema za program dostupnosti kanabisa iz milosrđa [za potrebe pacijenata, prim. prev]. Taj uzgoj prekinut je iz političkih razloga i Australija još nije osnovala nikakav program dostupnosti kanabisa iz milosrđa, kakvi postoje u mnogim zemljama širom sveta. 

Trenutni istraživački interesi dr Katelarisa uključuju poboljšane metode poljoprivrednog uzgoja konoplje, bolje metode prikupljanja semena i razvoj građevinskih materijala od konoplje (konopljinog betona) prilagođenih australijskim uslovima. Predan je podizanju svesti javnosti o koristi od ishrane konopljinim semenom. 

Od posebnog su zanimanja prikladnost ishrane konopljinim semenom tokom trudnoće i detinjstva i terapijska primena u lečenju upalnih stanja, poremećaja ponašanja i depresije.